BH Udruženje gradjana «Zašto ne?» u saradnji s 30 nevladinih organizacija je počelo kampanju pod nazivom «Podijelimo kolač drugačije». Cilj kampanje je gradjane BiH uvjeriti da se pridruže i izvrše pritisak na vladajuće strukture da racionaliziraju glomaznu i neefikasnu administraciju u zemlji.
Više od 50 posto novca iz budžeta u Bosni i Hercegovini na svim nivoima odlazi na administraciju, čiji rezultati rada nisu vidljivi. Uposleni u administraciji imaju dva i pol puta višu plaću od prosječne plaće, recimo, u Federaciji, a ne treba zaboraviti ni sve povlastice koje državni službenici imaju. Glomazna i neefikasna administracija, kakva je sada u Bosni i Hercegovini, mora se racionalizirati, smatraju predstavnici nevladinog sektora. Darko Brkan, iz udruženja građana «Zašto ne?», kaže:
«Administracija želi da održi vjerovatno svoj standard, pa zbog stalnih povećanja troškova i plata u administraciji ne može da se dođe do bilo kakvih sredstava za druge stvar u društvu. Recimo, porazni su podaci da će u narednoj godini porast samo u parlamentima u Federaciji BiH i u RS-u biti za nekih 20 posto, 20 posto bilo plate, bilo paušale, a s druge strane prosječna plata neće ni u kojem slučaju u BiH neće pratiti te poraste. Podatak je da ćemo u narednoj godini negdje oko 6,5 hiljada maraka po jednom poslaniku u skupštinama izdvajati mjesečno samo na troškove života i plate.»
Jedan od razloga zbog kojeg Bosna i Hercegovina ima tako veliki broj zaposlenih u administarciji je komplikovano ustrojstvo države, smatra Alija Behmen, poslanik u federalnom parlamentu, ali to nije i jedini razloga zbog kojeg je administracija neefikasna:
«Podsjetio bih da što je god adiministracija glomaznija, ona je neefikasnija. Svaki šef ima dva podšefa, pa svaki podšef opet ima dva podšefa itd. I jedan piramidalni odnos koji, naravno, pored toga što opterećuje privredu svojim zahvatima u sredstva poreskih obveznika, ona je još pogubnija kad je u pitanju njezina neefikasnost. Ako se tome doda i stranačka podobnost prilikom zapošljavanja u administraciji, onda je to jedan potpuni fjasko.»
Poslanik državnog parlamenta Rifet Dolić kaže da skoro svaki uposlenik državne administracije ima podršku neke političke partije. A kako izaći iz te situacije, Dolić odgovara:
«Ja nisam siguran da se nekakvi rezovi mogu na brzinu obaviti iz razloga što administracija ima i moćan politički lobi koji treba da donese te zakone i nisam siguran da će ti politički lobiji donijeti zakone koji će na neki način restriktivno dejlovati na njihov politički uticaj. Ja sam siguran da te obaveze koje budu proisticale iz obaveza približavanju Evropskoj uniji mogu biti najbolji model, da će one najviše motivirati zakonodavstvo da donosi zakone kojima će se izvršiti rekonstrukcije.»
Da li izabrani predstvanici naroda u parlamentima u BiH imaju visoke plaće za ono što rade, Rifet Dolić kaže:
«S jedne strane mislim da i poslanici trebaju dijeliti sudbinu građana, radnika u vlastitoj zemlji. S druge strane, primanja i plaće poslanika su vrlo često predmet priča i određenih rasprava koje nemaju svoje uporište. Jedan broj poslanika i izabranih predstavnika uistinu ne zaradi plaću ni da je ona daleko manja od ove koja je sada. Ako gledamo s druge pozicije, ako poslanik svoj posao obavlja korektno, odgovorno itd., potpuno neovisno od bilo kakvih drugih primanja, mislim da ove plaće nisu visoke.»
Aktivista organizacije «Grozd» šefko Bajić smatra da bi se trebala uvesti mogućnost sankcionisanja uposlenih u administraciji koji ne obavljaju posao kao treba:
«Mi smo uz pomoć stručnjaka, analitičara koji su uradili analizu za taj zahtjev smanjenja administracije, došli do podatka da ukoliko se samo za deset posto u toku jednog četverogodišnjeg manadata smanji javna administracija u BiH, mi ćemo imati za te četiri godine uštedu preko 400 miliona maraka.»
Reforma javne uprave, smatraju sagovornici, jedan je od najprioritetnijih zadataka političara na vlasti. Međutim, pitanje je da li su oni na visini tog zadatka.
rse
RSS feed komentara
| < « | » > |
|---|
